Teorijama o fenomenu lepote u svim njenim segmentima, nema broja, ali sam siguran da je mudri bradonja iz Stagire, (Aristotel, prim.aut.) najkraćom, pogodio centar.
“Čedo moje napaljeno, – reče on jednom prilikom malom Aleksandru Fićinom (Aleksandar Makedonski, prim.aut.) dok su se šetali obalama Halkidikija –
LEPO JE ONO ŠTO JE SKLADNO.”
Možda je i suvišno za ovu temu, ali treba reći da se mladi adolescent u potrazi za skladom, prilično pogubio kroz svoj kratki život, pa je nesrećnik skakao “i na guske i na gusane”.
Kako god, biti lep ili bar lepši nego što jesi, težnja je svakog ljudskog bića, gotovo od postanja. Osim, naravno, onih dvoje "baštovana" (Adam i Eva, prim.aut) kojima je činjenica da nemaju konkurenciju dala za pravo da izgledaju onakvi kakvi jesu - prirodni.
Prva nezadovoljstva svojim izgledom ispoljena su udruživanjem u zajednice, a „trza“ li neko na tebe ili ne, bilo je dovoljno da shvatiš gde ti je mesto i moliš Boga da i tvoja "zakrpa" odnekud naidje. Onda je neko provalio da svoj lik može videti ogledanjem u reci pod vrbovim ’ladom, pa je napokon bilo jasno zašto onaj za kim srce kuca „slomi vrat“ zbog one sa "slepljenim ušima" ili, sa druge strane, zašto ona što mi zbog nje telo gori ne izlazi iz šatora "svezubog".
Učiteljica života kaže da su make-up prvo počeli da koriste muškarci. Izgledali su opasnije i samouverenije, pa su na taj način ulivali strah u kosti živuljkama koje su lovili, ali i onima iz ekipe preko brda.
Elem, zahvaljujući urodjenoj ženskoj pronicljivosti postalo je jasno da se ugljem, ceđenim travkama i voćnim sokovima ne mora bezuslovno unositi panika, već bi se umerenijom primenom mogla privući pažnja poglavicinog sina.
E, tada je nastao najstrašniji „pičvajz“, a ako je verovati Herodotu, Ksenofontu, Višnjićevom čukundedi Homeru i ostalim mnogobrojnim hroničarima, jedini razlog zbog kojeg su vođeni ratovi u to vreme, bila je ženska lepota. Vojske su se medjusobno sakatile u slavu „naloženih“ vladara na purpurne usne, počupane obrve, crvenu kosu, a kao vrhunac priče i docrtani mladež na obrazu.
Prvo prokletstvo koje su sve te transformacije donele ženi, oslikavalo se u pojavi „matorog bumbara“, prašnjavog i znojavog, sa isukanim mačem. Isplaženog jezika kada bi ugledao svoj "trofej", protokol upoznavanja svodio je na repliku iz filma „U raljama života“ (uzgred, moj prijatelj kaže da je siguran da Bata na dotičnu Šteficu, bez po' kile vinjaka ni biciklo ne bi naslonio).
Istini za volju, u ta davna vremena kultura i obrazovanje su bile misaone imenice, a koliko je neko pametan ogledalo se u njegovom lukavstvu, tako da je sirovoj snazi muskaraca, ženama ostajalo samo da se suprostave isticanjem svog izgleda. Svako se borio kako je znao i umeo, ali da je to bila neravnopravna bitka, naglasiću pre nego što me nežniji pol nazove muškim šovinistom. Nisam, ženinih mi obrva istetoviranih!
Vekovi su prolazili, a nauka je doživljavala svoj procvat. Hemija je iz svojih retorti izlivala boje i mirise postavljajući temelje moderne kozmetike.
Narod se pogubio!!!
Šminkalo se i muško i žensko, a granici „nafrakavanja“ nije se nazirao kraj. Pomerana je korak po korak. Od Kleopatre, gejši, preko rimskih senatora, Lujeva (nezna im se broj), pa do modernog doba koje su obeležile "uvek prirodne" Merlinka, Madona i Džulija.
Čak je i Fibonači, svojevremeno, teorijom „zlatnog preseka“ na neki način pokušao da podseti „zamazan“ svet na Aristotelove reči sa početka ove priče, ali ni to nije bilo dovoljno.
Sklad je nestao pojavom „poludisperzije“!
Više niko nije svoj i više niko ne veruje u svoj prirodan izgled.
Šminka je, kao i većina izuma, odnela pobedu nad prirodom, uniformisala ljudski rod i sada svako može da bude neko drugi.
Evo, ja sam odavno prestao da se pitam da li sam normalan kada u ovoj mojoj kasabi, na putu od posla do kuće ugledam Karleušu u prijatnom ćaskanju sa "srpskom majkom", a da ne spominjem da sam, nedavno, ispred jedne kladionice, od Ronalda tražio autogram za sina. Bijonse je promoterka "Carnex"-a u DIS-u, Kortni Koks radi u "Promeks"-u...a zahvaljujući “push upp” gaćicama, nastala je invazija Šakira!
Kad smo već kod toga, neizostavne nadogradje "svega i svačega" latentno prete čovečanstvu novim sukobima i ratovima, jer zalihe silicijuma (Si), kao drugog najzastupljenijeg elementa u zemljinoj kori posle kiseonika, nestaju brže od crnog zlata.
Pre nego što odem da stavim „noćnu“ citiraću našeg nobelovca :
„Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž.“
