Странице

18. 7. 2015.

Čas biologije u prirodi



Da vam ispričam
Sinoć sedim na klupi u mom naselju (trkalište) i uživam u prijatnom dašku ruže vetrova. Oko mene se vodi simpatično prepucavanje dečaka koji igraju žmurke i grupe devojčica koje iz prikrajka veselom grajom odaju položaj skrivenih. U jednom trenutku, nasmejan dečijim nadmudrivanjem, primetim kako se neka druga grupica dece na nekih tridesetak metara od mene, "IGRA" sa mladom stabljikom posadjenom ove godine, savijajuči je do zemlje tako, da ono malo olistalih grančica "briše" prašinu pored klupe na kojoj sede njihovi roditelji. 

Ni sad nisam siguran da li sam pravilno postupio, ali da jesam instiktivno - priznajem. Povikao sam :
"Ostavite to drvo, treba da vas je sramota...i vas i vaše roditelje".
Drvce je prestalo da se drmusa, ali se sa klupe začuo glas majke:
"Kome se ti to obraćaš?"
Naravno, ko se nekada prepirao, pretpostavlja da je usledilo "tebi se obraćam", a onda nešto u smislu "ko si ti, da mi se obraćaš".... Napominjem da je prepirka bila i više nego civilizovana tj. bez psovki, teških reči i uvreda. Elem, ko se nekada prepirao (sa ženom), pretpostavlja koliko to može dugo da traje, pa da se ne bih dovikivao i uznemiravao ostali rashladjeni narod oko sebe,ustao sam i pošao prema mom sagovorniku. Dok sam prilazio klupi, usledilo je "Šta je, `oćeš sad da nas biješ?", a zatim i druga rečenica koja me potpuno blokirala i ostavila bez teksta "Šta `oćeš ti, ja sam profesor biologije!!!"
Okrenuo sam se i u neverici vratio nazad. Uostalom, šta bi se tu moglo dodati?!
Ni manje ni više nego PROFESOR BIOLOGIJE..ej, bre!!!
Nešto kasnije, jedan čovek mi je u prolazu šapatom rekao :
"Svaka ti čast, brate, ja sam hteo nešto da kažem, ali se bojim. Predaje mom sinu."
I tako...

Нема коментара:

Постави коментар