Pod punom materijalnom i moralnom oskudicom...dakle, u govnima do guše, izjavljujem pred vama, čitajućim gradjanstvom, da sam teškom mukom doneo odluku da ponizim sebe i svoje najmilije tako što ću u najskorije vreme formirati političku partiju.
S obzirom da sam potpuno anonioman kada je javnost u pitanju; bez preko potrebnih titula dr., mr.i slično, smatram da bi učlanjenje u neki od postojećih kartela, za moje godine bilo gubljenje vremena. Naime, svestan sam da bi put do vrha i kajmaka, čoveku moje reputacije bio popločan lepljenjem plakata, zabadanjem flajera u poštanske sandučiće, lomatanje širom domovine uz neizbežno grčenje po autobusima sa sendvičem i litrom "knjaza"; dranje po trgovima, mostovima, sveže asfaltiranim drumovima, mahanje barjacima i slikama Kuma. Nakon višegodišnjeg grlenog podrviskivanja, sa dovoljno sreće, lokalni kapo bi me primetio i ukazao poverenje koje bi se ogledalo u skeniranju ili prskanju kažiprsta svih onih koji u nekim od "onih" nedelja nisu sa pomenutim delom gornjeg ekstremiteta imali preča posla - recimo, da ga postave na čelo. Pst... vama ću reći, ali da ostane medju nama - bolje da su ga turili tamo...znate gde.
Elem, nakon ukazane časti i neizbežne "dnevnice", izmenjalo bi se još dosta crvenih meteoalarma dok se ne bih uvalio u neki gradski O(d)BOR i imao priliku da i ja nešto zaserendam za lokalne medije. Kako priroda nalaže, nakon medijskog istupa, nastupio bi period "komšijskog poverenja" koje se ogleda u "završavanju" raznoraznih formulara po raznoraznim upravama, overe uputa za magnetnu i koje čega još kako bi formirao svoje stado i već nakon "prvog uzorka" u smiraju jedne od "onih" nedelja povećao rejting kod alfa-pastira. Medjutim, svi znamo da se bez "ćage" ne može dalje od lokala i zato bi posle svih tih godina dokazivanja "podobnosti", morao da žrtvujem još barem, brat-bratu, jedno pet meseci mukotrpnog studiranja i dva meseca za master.
Dakle, dug period , a ja toliko vremena nemam.
Želim odmah da budem prvi!
Nezadovoljnih uvek ima, treba ih samo sastaviti, a to je, siguran sam, u ovoj našoj "stradiji" lakše nego bilo gde na planeti.
Nama na ovcama i Novi Zeland zavidi!
Za početak, postaviću astal negde u blizini gradske skupštine. Kozmetički pripremljena kćerka i njeni drugari iz odeljenja će presretati sluđene. Ko se upeca i zastane, biće navučen besplatnom članarinom. To uvek pali - što je džabe i Bogu je drago. Dakle, bez prevelikog ulaganja, ako se izuzme punjeno belo sa svim prilozima za novinara koji će čitav performans "objektivno" predstaviti javnosti.
Nakon toga, pristupiću ozbiljnom selektovanju kadrova kojima ću ukazati poverenje prilikom formiranja predsedništva. Veoma je važno da se odmah u startu odreknem svih koji su ogrezli u radnom iskustvu.
Zašto? Prosta stvar.
Svi koji su kontaminirani radnim stažom predstavljaju latentnu pretnju osnivanju udruge koja za cilj ima silovanje onih koji žive od sopstvenog rada, jer bi im u jednom trenutku mogla proraditi savest, a to je upravo ono osećanje koje isključuje bilo kakav napredak u ovoj branši.
Ma, sve će da se skocka, videćete. Teorija verovatnoće je dokazana nebrojeno puta, što potvrdjuje i činjenica da sam potpuno blokiran kada je u pitanju davanje naziva mojoj budućoj partiji!?
Aman, ljudi, dajte neki predlog, smućkajte nešto što već ne postoji od reči: srpsko, narodno, demokratsko, liberalno, radikalno, levo desno..., pa da nastavim.
S obzirom da sam potpuno anonioman kada je javnost u pitanju; bez preko potrebnih titula dr., mr.i slično, smatram da bi učlanjenje u neki od postojećih kartela, za moje godine bilo gubljenje vremena. Naime, svestan sam da bi put do vrha i kajmaka, čoveku moje reputacije bio popločan lepljenjem plakata, zabadanjem flajera u poštanske sandučiće, lomatanje širom domovine uz neizbežno grčenje po autobusima sa sendvičem i litrom "knjaza"; dranje po trgovima, mostovima, sveže asfaltiranim drumovima, mahanje barjacima i slikama Kuma. Nakon višegodišnjeg grlenog podrviskivanja, sa dovoljno sreće, lokalni kapo bi me primetio i ukazao poverenje koje bi se ogledalo u skeniranju ili prskanju kažiprsta svih onih koji u nekim od "onih" nedelja nisu sa pomenutim delom gornjeg ekstremiteta imali preča posla - recimo, da ga postave na čelo. Pst... vama ću reći, ali da ostane medju nama - bolje da su ga turili tamo...znate gde.
Elem, nakon ukazane časti i neizbežne "dnevnice", izmenjalo bi se još dosta crvenih meteoalarma dok se ne bih uvalio u neki gradski O(d)BOR i imao priliku da i ja nešto zaserendam za lokalne medije. Kako priroda nalaže, nakon medijskog istupa, nastupio bi period "komšijskog poverenja" koje se ogleda u "završavanju" raznoraznih formulara po raznoraznim upravama, overe uputa za magnetnu i koje čega još kako bi formirao svoje stado i već nakon "prvog uzorka" u smiraju jedne od "onih" nedelja povećao rejting kod alfa-pastira. Medjutim, svi znamo da se bez "ćage" ne može dalje od lokala i zato bi posle svih tih godina dokazivanja "podobnosti", morao da žrtvujem još barem, brat-bratu, jedno pet meseci mukotrpnog studiranja i dva meseca za master.
Dakle, dug period , a ja toliko vremena nemam.
Želim odmah da budem prvi!
Nezadovoljnih uvek ima, treba ih samo sastaviti, a to je, siguran sam, u ovoj našoj "stradiji" lakše nego bilo gde na planeti.
Nama na ovcama i Novi Zeland zavidi!
Za početak, postaviću astal negde u blizini gradske skupštine. Kozmetički pripremljena kćerka i njeni drugari iz odeljenja će presretati sluđene. Ko se upeca i zastane, biće navučen besplatnom članarinom. To uvek pali - što je džabe i Bogu je drago. Dakle, bez prevelikog ulaganja, ako se izuzme punjeno belo sa svim prilozima za novinara koji će čitav performans "objektivno" predstaviti javnosti.
Nakon toga, pristupiću ozbiljnom selektovanju kadrova kojima ću ukazati poverenje prilikom formiranja predsedništva. Veoma je važno da se odmah u startu odreknem svih koji su ogrezli u radnom iskustvu.
Zašto? Prosta stvar.
Svi koji su kontaminirani radnim stažom predstavljaju latentnu pretnju osnivanju udruge koja za cilj ima silovanje onih koji žive od sopstvenog rada, jer bi im u jednom trenutku mogla proraditi savest, a to je upravo ono osećanje koje isključuje bilo kakav napredak u ovoj branši.
Ma, sve će da se skocka, videćete. Teorija verovatnoće je dokazana nebrojeno puta, što potvrdjuje i činjenica da sam potpuno blokiran kada je u pitanju davanje naziva mojoj budućoj partiji!?
Aman, ljudi, dajte neki predlog, smućkajte nešto što već ne postoji od reči: srpsko, narodno, demokratsko, liberalno, radikalno, levo desno..., pa da nastavim.
Нема коментара:
Постави коментар