http://sabackiportal.com/kolumne/bezizlaznost/
Iz pera vodoinstalatera
Nedelja popodne. Zavaljen u fotelju, gledam “Two and a half man” i pratim procente izlaznosti na kajronu koji klizi s desna na levo, pri dnu ekrana. Bezuspešno pokušavam da pronađem simboliku u pravcu “klizanja” tričavih 29,30 %, na par sati pre zatvaranja biračkih mesta i dolazim do zakljućka da je ova televizijska “alatka” trebala da “pada”. Da me neko ne bi pogrešno razumeo, mislio sam da se kreće od gore prema dole. To bi imalo smisla, zar ne? Smer zaista nije bitan, jer većina današnjih kandidata nije svesna ni “da l` je pošla ili došla”, a da li znaju šta je levo ili desno ne treba trošiti reči. Sa druge strane, čitave generacije mladih i sredovečnih ljudi su godinama unazad u stanju hibernacije, bez ikakve najave buđenja. Priznajem, neki su se trgli na poziv mladog Gandalfa u vunenim čarapama, ali sam siguran da će se svi oni već od sutra vratiti na “dremku”. Pustimo sad bojkot izbora… gotovo polovina Srbije bojkotuje život. Dokle?
Zvoni mi telefon.
– Dobar dan. Da li sam dobila vodoinstalatera?
– Dobar dan. Jeste. Izvolite.
– Da li radite nedeljom? Ne radi nam bojler…eto, baš danas.
Zaustih da joj odgovorim:
“Gospođo, danas zakazalo pola Srbije, a vi se čudite zbog jednog grejača bojlera.” – prećutim, naravno.
– Radim, gospođo. – sramota me da je odbijem; nezaposlenost svedena na promile, a ja da tražim izgovor za nerad zato što je nedelja – Dajte mi adresu.
Dok odvrćem flanšnu, na vratima kupatila pojavljuje se muškarac. Pozne tridesete, atlet majica, šorc, podaduo i neobrijan.
– Šta je majstore, keva kaže da je crk`o bojler.
– Crk`o.
– Mamu mu je.em…a, kad će biti gotov?
– Za pola sata.
Odlazi. Čujem razgovor iz dnevne sobe.
– Jesi mi kupila cigare?
– Jesam, sine. Tu su na komodi. `ajde da ti majka da da nešto jedeš, pa da odeš na glasanje. Tata i ja smo bili jutros.
– Ljubice, smaraš me neviđeno. Baš će moj glas nešto da promeni! Kakvo, bre, glasanje? Sad će Arsenal. Aj, daj mi da jedem i ne lupaj više gluposti.
Muk.
Nakon petnaestak minuta, pakujem alat i izlazim u predsoblje.
– Šta je majstore, gotovo, a? Ljubiceee, majstor završio, aj plati čoveku!
Lebac…
Piše: Aleksa Neopevani (http://aleksaneopevani.blogspot.rs/)
Нема коментара:
Постави коментар